Nedjelja
5. svibanj

Danas sam ok. Želudac kao nov. Pametna je ideja bila da sam na mineralnoj cijeli vikend.
Sada mogu popiti pivu. Fućkaš tekmu bez alkohola. A danas je na tapeti talijanska liga. Igra Juventus što mi je dovoljno. Nema kluba do bianconera. Forza Juve!

Dok čekam sve mi više titra u glavi ona misao da Moni predložim da se useli u moj stan. Bolje tu nego da živi u podstanarstvu. Oboje dosta zarađujemo, a ako me šef ne zajebe od sljedeće godine dobivam i promaknuće na mjesto direktora veleprodaje. Više love, a manje rada. Sve prebacim na podređene, a ja plandujem.
Ne može bolje.

Valjda će pristati kada pitam. Tako i tako mi je par puta suptilno rekla da bi voljela da provodimo više vremena zajedno. Ozbiljna veza. O da.
Nema druge.

Nedjelja
12. svibanj

E jesam baksuz. Valjda sam ja jedan od onih idiota koji uspiju dobiti virozu u petom mjesecu. Marko, Marko sunce ti žarko. A možda su i oni prokleti čevapi odigrali svoju ulogu u svemu tome.
Pozitivno je što je Mona svaki dan nakon posla bila kod mene i kuhala mi juhice. I to će biti pozitivna stvar kada se useli (nadam se da bude jer još nisam pitao) jer mrzim kuhati ili ajmo da sam iskren ne znam kuhati. Naime majka mi je jedna od onih žena koje uživaju u tome i uvijek je bilo svega. Kuharica mali milijun. Svaki tjedan je morala, a i sada je tako, isprobati neki novi recept.

Sutra na posao.

Sljedeću nedjelju smo na ručku kod moje majke.

Ponedjeljak
13. svibanj

Katastrofalan dan na poslu. Ono što ste očekivao da drugi preuzmu na sebe kada me nije bilo naravno da nisu, a i ono što jesu je totalno krivo napravljeno pa uz to što moram raditi sve ono što bih i inače morao, moram ispravljati i ono što su oni zasrali. Posla hrpu, a vremena nema.
Četiri dana me nije bilo! Četiri!!!
Sve me strah kako će to izgledati kada me neće biti dva tjedna. Jebeni armagedon. Psujem opet.
Živčan sam.

Monaaa!

Srijeda
15. svibanj

Maloprije sam razgovarao sa majkom. Dogovarali smo se kada da dođemo na ručak. Sjećam se kako sam prije jedno dva tjedna rekao majci da bih doveo curu na ručak. Skoro joj je srce otkazalo.
Naime nakon Ivane tu čast nije imala, a i nju je upoznala na Ivanin nagovor.
- Marko zajedno smo u vezi pola godine i mislim da bi bilo u redu da me predstaviš svojoj majci.
Naravno pristao sam. A što sam i mogao?

No da se vratim na bitno.
Majka već očajnički želi unuka/unuku/unuke. Ipak sam već u 32. godini i nije da se pomlađujem. To bi i trebale biti nekakve idealne godine za takve stvari, ali valjda nisam upoznao pravu. Jednostavno se nisam nikada vidio kao otac. Iskreno ni sada nije ništa drugačije. Sve si mislim da bih bio očajan roditelj.
Čak niti Mona to ne spominje prečesto. Djecu mislim. Brak ni pod razno. Ona ima 28 i prvo želi srediti karijeru. Iako ne vidim da se u njenom poslu može nešto puno napredovati. Može se putovati, ali da će nešto osim toga ušićariti to teško. No, meni je najbitnije da je ona sretna. Ako je ona sretna i ja sam sretan.
A ako jednog dana se osjetim spreman i za te stvari super. Za sada mi je problem i izgovoriti da ju volim.
Ali sam to opet napisao. Sada je bilo lakše. Možda i ima nade za mene.

Četvrtak
16. svibanj

Zamislio sam se nad ovime jučer.
Zašto me strah to reći? Nije da bi mi to bio prvi puta. Možda je jednostavno stvar u tome da to sada i mislim. Prije sam uvijek „volio“ prije seksa.
- Marko voliš li me?
- Naravno Petra…ajmo se ševiti. Imam pola sata vremena.

- Znaš Helena da si moja ljubav (milujem lice i spuštam ruku na sise). Seks.

I tako još par puta.
Stvarno sam bio gad kao mlađi. Nadam se da to neće u starosti doći na naplatu jer će rata biti pozamašna, a mirovina ne prevelika. A nekako sumnjam da ću moći prodavati svoje tijelo pohotnim babama. Mlohave pimpeke nitko ne voli. Bit će dobro ako ću sa 60 godina išta moći, a kamoli to.
Hm. Znači još jedno 25 godina. Ja sam zadovoljan.